„Velike uši” i u malim mestima …

Korišćenje metoda nadzora komunikacija za suzbijanje kriminaliteta sve je češće i u unutrašnjosti Srbije, ali je pitanje da li ima i zloupotreba

Kraljevo - Biznismeni, političari, umetnici, novinari u Kraljevu sve češće tvrde da njihove informacije „cure“, da im se telefoni prisluškuju… Koliko u tome ima istine?

Najpre, u kraljevačkom „Telekomu“ smo doznali koliko i kako su ranijih godina ovlašćeni iz organa unutrašnjih poslova i bezbednosnih službi imali pristupa telefonskim centralama. Jednostavno i ukratko rečeno, imali su „sve otvoreno“. Duple centrale, takozvani razdelnici, smeštene su u posebnoj sobi od koje su imali ključeve i u koju su bez posebne procedure ulazili i radili.

Dakle, sve se odvijalo bez većih ograničenja i ozbiljnije kontrole. Ta soba u kraljevačkoj radnoj jedinici „Telekoma“ postoji i danas, ali u nju niko ne ulazi. Jer, napredovala je tehnika i tehnologija, pa sada ovlašćeni za prisluškivanje koriste svoje servere, ugrađene u svakoj većoj telefonskoj centrali, i to mogu raditi iz svojih kancelarija opremljenih kompjuterima. Dabome, ne samo iz određene opštine za tu teritoriju, već se, recimo, „sumnjivi“ iz najudaljenijeg sela u kome postoji savremena telefonska centrala mogu „nadzirati“, primera radi, i iz Beograda.

Da li se to radi, koliko, i uz koju proceduru – upitali smo i Bogoljuba Živkovića, načelnika kraljevačke uprave policije. Dobili smo saopštenje da se u slučajevima sumnje za krivična dela terorizma, dela protiv čovečnosti, organizovani kriminal, poput „pranja“ novca, prodaje narkotika, trgovine ljudima, municijom i oružjem, davanja mita, otmice, iznude, ovaj metod uz predlog javnog tužioca i naredbu istražnog sudije može primenjivati. Tako odobreno prisluškivanje telefona, shodno zakonu, traje najduže tri i može se produžiti samo za još tri meseca.

No, u kraljevačkoj policiji smo dobili i obaveštenje „da se to radi uz strogo poštovanje zakona, ali oni nemaju službu za ovaj posao“. Znači, tu uslugu im jedino može pružiti BIA.

U kraljevačkom centru BIA upućeni smo da odgovor na pitanje koliko se prisluškivanje ovde primenjuje potražimo od centrale u Beogradu. Uzgred nam je, ipak, rečeno da se sigurno ne koristi u onoj meri u kojoj „neupućeni građani“ smatraju, već znatno manje i strogo zakonski.

No, u Okružnom javnom tužilaštvu u Kraljevu od više sagovornika smo doznali da, posebno od akcije „Sablja“ i formiranja Specijalnog suda, ima sve više zahteva za primenu metode nadzora komunikacija i na ovim prostorima. Upravo je u Okružnom sudu bilo u toku suđenje šesnaestorici optuženih za ilegalni promet narkotika, baš na ovaj način otkrivenih.

Međutim, ni u ovom tužilaštvu nisu nam mogli odgovoriti da li ima i zloupotreba – i u pravosuđu su u dilemi da li policija i bezbednosne službe, sudskim odobrenjima za slučajeve koji posle prisluškivanja osumnjičenih stignu do suda, samo „pokrivaju“ i druga neodobrena „nadziranja“, da li se prisluškivanje započinje u suviše ranoj fazi pretkrivičnog postupka, odnosno u vreme rane sumnje, pa su onda svi potencijalno sumnjivi i tako mnogi dostupni „velikom uhu“. Naravno, najvažnije je koliko se u praksi primenjuje zakonska mogućnost kontrole nadzora komunikacija od „civilnih“ državnih organa. Sigurno nedovoljno, uz klasično opravdanje „interesa bezbednosti države i građana“, odnosno „brige“, od koje građani sve više i strahuju.

Izvor: Politika