U jame bacaju smeće, a iz njiva vade pesak

KRALJEVO – Zdravlje 10.000 građana Vrnjačke Banje i još toliko gostiju tokom leta, koji piju vodu iz bunara koji se nalaze uz Moravu, biće ozbiljno ugroženo jer iz divljih deponija koje se nalaze blizu izvorišta toksini nošeni podzemnim vodama prete da prodru u bunare i zagade ih.

- Ovo je zločin prema prirodi – vapeći širi ruke Nenad Bukonja, penzioner „Autoprevoza“, koji se vratio na očevinu i pokazuje krater u moravskoj oranici iz koga dopire smrad svinja u raspadanju.
U ataru kraljevačkog sela Vrba na pet kilometara od izvorišta, u 20 ogromnih jama, koje su nastale posle nelegalnog kopanja peska i šljunka, bačen je šut, propao cement, plastika, leševi uginulih životinja, blokovi razbijenog betona…
Pre nekoliko godina u selu se pojavilo nekoliko privatnih prevoznika koji su od domaćina koji više nisu mogli da obrađuju zemlju otkupili oranice.
- Oni bez elaborata, ikakvih projekata i dozvola suprotno zakonu kopaju pesak i šljunak, a onda dovoze šut i otpad sa gradilišta i sipaju u te rupe. Potom se pročulo da u Vrbskom polju ima rupa, pa su i ostali počeli da dovoze smeće – priča Slobodan Radaković.
Na prijavu meštana prvo je reagovala vodoprivredna inspekcija.
- Nisu mogli da veruje šta su zatekli na terenu. Dvojici prevoznika koji su kopali izdata je zabrana. Treći i najveći je tog dana nestao sa iskopa – priča Bukonja.
Čim su inspektori otišli, sve se nastavilo po starom.
Po rečima meštana, privatnici koji kopaju pesak ne uništavaju samo njive već uništavaju i lokalne puteve.
- Prvo smo ležali po putu, onda smo ih gađali kamenjem i na kraju smo od saobraćajne inspekcije tražili kategorizaciju puteva do svojih kuća. Ovde ne sme da prođe vozilo teže od tri tone, a ti kamioni su teški i po 25 sa teretom. Oni sve drobe pod sobom, a ovaj put sam ja platio otpremninom koju sam dobio iz firme – kaže Tomislav Antonijević koga je patrola policije podigla sa asfalta kada je pokušao da spreči prolazak kamiona.
- Nas sklanjaju s puta kada blokiramo prolaz, ali se nikada ne sete da od ovih koji kopaju zatraže dozvolu za rad, da provere jesu li kamioni ispravni ili registrovani – ljutito dobacuje Radaković.
Zarada na iskopavanju peska i šljunka je velika. Hektar zemlje košta 2.000 evra, a kubik zemlje sa njiva se prodaje za tri, šljunka za pet, a peska i do deset evra. Ako se kopa i do deset i više metara u dubinu, sa hektara je zarada minimum 100.000 evra.
Pobuna je građanima donela nove muke. Jednom od njih, koji se plašio medijskog eksponiranja, nakon protesta zbog uništenog puta nepoznati glas je telefonom poručio da se ne sekira i da će rupe na drumu popuniti njime.
U nadležnim inspekcijama nisu smeli da govore uputivši nas na generalni inspektorat u Ministarstvu poljoprivrede i vodoprivrede gde nije bilo nikog da odgovori kako sprečiti dalje uništavanje najlepših rečnih priobalja u Kraljevu.