KRALJEVO – Uz sve prisutniju centralizaciju koju podržavaju i najnovija zakonska rešenja, sve su praznije kase lokalnih samouprava, a gradovima i opštinama se nameću novi poslovi i obaveze, kaže Jovašević.

Povodom nedavno objavljene rubrike u našem listu o nezadovoljstvu zaposlenih u kraljevačkoj gradskoj upravi, odnosno mogućem smanjenju njihovih plata i reagovanju činovnika na, navodno, nepravednu raspodelu „budžetskog kolača“, pismom nam se, „radi podrobnijeg objašnjenja“, obratio dr Ljubiša Jovašević, zamenik gradonačelnika Kraljeva i lider Pokreta za Kraljevo. Taj Pokret, sa koalicijom oko DS i socijalistima, čini vladajuću političku grupaciju u Kraljevu.

Naš sagovornik za brojne nevolje, naročito finansijske, optužuje nadležna ministarstva, sadašnjeg i bivšeg ministra za lokalnu samoupravu, tvrdeći da se „ponajviše bave kreiranjem zakona i izbornih pravila uz koja bi se vladajućoj koaliciji ubuduće obezbedilo očuvanje ili osvajanje vlasti i na lokalu, a mnogo manje o samom funkcionisanju gradova i opština“.

– Poznato je – nastavlja Jovašević – da je Kraljevo žrtva okolnosti zbog novopridošlih stanovnika, a mi skoro da nismo imali pomoć u smislu održavanja i proširenja infrastrukture. Naprotiv, zakinuto nam je na povraćaju prihoda koji se ovde od poreza ubiraju. Računali smo na transfer sredstava iz republičke kase od 650 miliona, a dobićemo samo 450 miliona dinara. Trenutno nam se vraća samo 7,5 odsto od novca ’ubranog’ ovde, nije to čak ni 11 odsto kako je predviđeno. Uz to, grad, zakonskim propisima koje donosi vlada, sve češće je u nametnutoj ulozi finansijera.

Koji su to poslovi i nove, kako kažete, nametnute obaveze?

Recimo, kada je u pitanju obaveza formiranja komunalne policije zakon nalaže da mi primimo u radni odnos kandidate, da ih plaćamo tokom trajanja obuke… Nisam siguran da ćemo to moći ove godine iako Kraljevo ima oko 450 divljih deponija. Zatim, tu je i problem ustanova koje pripadaju kulturi, ne kod onih čiji je grad osnivač već Vlada Srbije. Grad, recimo, ima nametnutu ulogu finansijera plata zaposlenih u Zavodu za zaštitu spomenika kulture. To samo zato što je ova ustanova ovde locirana, a njihovi stručnjaci obavljaju poslove za još 21 opštinu. Smatram, čak je to potvrđeno i sudskom presudom, da grad Kraljevo nije obavezan da finansira taj sveukupni platni fond od 18 miliona dinara, koliko je predviđeno našim budžetom. Po našoj proceni, to bi trebalo da bude ispod 4,5 miliona dinara. Ostali deo sredstava morao bi da dođe iz drugih gradova i od države, pa bi nama ostalo 14 miliona, dakle sasvim dovoljno da se nadomesti nedostajućih 10 miliona dinara za platni fond radnika gradske uprave. Sličnu situaciju imamo i sa Istorijskim arhivom koji radi za tri grada, sa regionalnom bibliotekom, koja radi odlično a baš ovih dana smo tražili rešenje, jer je nedostajalo novca za isplatu januarskih plata.

Sva ta rešenja, ta nametanja posledica su dugogodišnje centralizacije i jednog odnosa Vlade u smislu „feudalnog poseda“ kad su u pitanju lokalne samouprave.

Dobro, ali postoji i ovde prikrivenog, stranačkog zapošljavanja u ustanovama čiji je osnivač opština?

Ima svega, da budemo otvoreni, ima te stranačke borbe da se prigrabi što više budžetskog kolača da se zaposle „stranački“ ljudi. Međutim, mi smo ispoštovali Zakon o ograničenju broja zaposlenih i smanjili broj radnika u gradskoj upravi za oko pedeset. Sada ih je 250, ali ministarskim tumačenjem propisa o ovoj racionalizaciji tim ograničenjima nisu obuhvaćene neke ustanove, poput dečijih vrtića. Primera radi, prema propozicijama, tu treba jedan zaposleni na petnaestoro dece. U Kraljevu imate osmoro dece na jednog radnika a grad plaća 180 miliona za funkcionisanje vrtića. Naravno, zaposleni su uglavnom članovi stranke G17 plus koji napadom na druge te neracionalnosti prikrivaju.

Mnogi kažu da u gradskoj upravi ima pojedinaca koji ostvaruju prilično visoke zarade, a nisu tu zaposleni iako to propisi nalažu?

Pretpostavljam da mislite na pet pomoćnika gradonačelnika koji bi, shodno zakonskim propisima, ovde morali biti stalno zaposleni na određeno vreme, odnosno dok traje mandat gradonačelniku. Oni su tako u neravnopravnom položaju u odnosu na druge a uz to mi, poštujući te uslove, nikako ne možemo dovesti za pomoćnika stručnjaka već samo nekoga kome je bar privremeno potreban posao. Drugo, i ovaj zakon o ograničenju zaposlenih nije stimulativan, jer ako smanjimo broj radnika čak i ispod predviđenog, što znači i troškova, ne možemo podići zarade onima koji ostaju. Kako onda da upravu učinimo efikasnijom, kad, recimo, mladi pravnik sa položenim pravosudnim ispitom neće ovde da ostane za trideset hiljada dinara mesečno.

I, tvrdite da je država jedini krivac?

Nije, primera radi, zbog naših manjkavosti i neorganizovanosti mi ovde nismo uspeli da formiramo pojedine službe za poslove koje smo dobili prenosom nadležnosti od viših organa. Takođe, moramo i sami, formiranjem opština na teritoriji grada, da sprovedemo određenu decentralizaciju kako bi se efikasnije obavljali komunalni i drugi poslovi u interesu građana, a bez povećanja budžetskih troškova. To može, analizirali smo i računali…

Izvor: Politika