KRALJEVO – Najmanje 30 miliona evra vredne su najveće fabrike i preduzeća u Kraljevu koje posle propalih privatizacija čekaju nove vlasnike, pokazuju procene revizorskih kuća. Nezvanične najave da je kompanija „Anbo” voljna da plati vatrostalni deo „Magnohroma” 17 miliona evra pokazala je da u ovom preduzeću, ali i u Fabrici vagona, „Gibnjari”, pa čak i u „Ibarskim novostima”, Kraljevo ima pozamašan kapital.

Jedno od preduzeća koje do sada nije našlo kupca je Prirodno lečilište i odmaralište Mataruška i Bogutovačka banja. Ono će po 13. put na aukciji biti u drugoj polovini marta, procene su da vredi oko 8,5 miliona evra, iako je početna cena spuštena na 1,3 miliona evra posle bezuspešnih pokušaja prodaje.

- Zainteresovanih za kupovinu do sada nije bilo. Naredna aukcija je 19. marta i do sada Agencija za privatizaciju nije nikoga uputila na nas, mada još ima vremena – kaže Slavoljub Čubrić, direktor lečilišta i odmarališta koje uz brojne vile, zemljište i pravo na korišćenje lekovitih voda ima i četiri hotela i restoran piceriju.

Za razliku od dve banje koje niko nije želeo, iako su nuđene na prodaju 12 puta, „Magnohrom” je prodat prvi put bez problema za 1,2 miliona evra uz obavezu investicija od 23 miliona. Pre godinu dana ugovor sa „Global stilom” je raskinut i sada se traži novi vlasnik. Nezvanično samo za vatrostalni deo kompanija „Anbo” nudi 17 miliona evra.

- Bilo je razgovora, ali ne i o parama niti načinu na koji će firma biti privatizovana – kaže Dragutin Majstorović, zastupnik državnog kapitala u industriji „Magnohrom”.
Pre prve privatizacije, zemljište, pogoni, rudnici i potencijalno tržište „Magnohroma” procenjivani su na više od 80 miliona evra, ali je katastrofalno gazdovanje „Global stila” obezvredilo kapital ove firme koja trenutno zapošljava 242 radnika. Poslednja procena je da „Magnohrom” vredi nešto manje od devet miliona evra.

Oko 170 radnika „Gibnjare” uglavnom su na prinudnim odmorima otkako je u avgustu austrijska „Stirija” napustila nekada glavnog proizvođača gibnjeva i opruga u ovom delu Evrope. „Stirija” je „Gibnjaru” platila 2007. nešto manje od 1,5 miliona evra, iako je procenjena vrednost firme, koja poseduje pogone i zastarelu opremu, bila oko 10 puta veća, jer je ova kompanija samo sa proizvodnjom od 5.000 tona, kolika je bila pre krize, imala promet od oko 11 miliona evra godišnje. „Stirija” se ponovo pominje kao najozbiljniji kupac u trenutku kada Akcijski fond ponovo bude ponudio „Gibnjaru” na prodaju.

Procena vrednosti Fabrike vagona tek treba da bude urađena. Ovaj koncern ima ogromno zemljište u centru grada i isturene pogone u Vojnom naselju. Samo zemljište na kome se fabrika nalazi po proceni trgovaca nekretninama bar pet puta premašuje agencijsku procenu iz 2006. po kojoj cela fabrika vredi nešto više od šest miliona evra.

Veliku vrednost imaju čak i firme koje sem nešto opreme ne poseduju ništa drugo. Najbolji primer su „Ibarske novosti” koje osim emisione opreme i dva automobila ne poseduju ništa drugo.

- „Ibarske” imaju ime, ugled i dve frekvencije, regionalnu televizijsku i lokalnu radijsku. Samo ime nedeljnika košta mnogo – kaže Saša Daišević, predsednik odbora poverilaca ovog preduzeća u kome je posle neuspešne privatizacije nedavno proglašen bankrot. Procene su da bi prilikom sledeće prodaje „Ibarske”, koje će biti ponuđene bez zaposlenih i dugova, mogle da dostignu cenu od pola miliona evra.

Izvor: Blic