Archive for the ‘ekologija’ Category
KRALJEVO – Za 19. avgust Agencija za privatizaciju zakazala je javnu aukciju za prodaju 70 odsto društvenog kapitala Doma društvenih organizacija. Početna cena iznosiće 27.374.000 dinara (oko 350.000 evra), a novi vlasnik je u obavezi da investira 801.000 dinara. Dom društvenih organizacija sa 23 zaposlena radnika, raspolaže sa 3.665 kvadrata kancelarijskog prostora i 3.275 kvadrata zemljišta u društvenoj svojini.
KRALJEVO – Višenedeljni štrajk u fabrici metalne opreme „Ekonom“ iz Ušća, čiji je većinski vlasnik slovenački „Primat“ iz Maribora, krajem minule nedelje doživeo je kulminaciju. Uporni i odlučni štrajkači blokirali su kapiju preduzeća i onemogućili transport gotovih proizvoda, a nisu dozvolili ni da u fabrički krug uđe službeni automobil predsednice UO Olgice Ernecel.
Rukovodstvo je protiv devetorice vođa štrajka, inače, sindikalnih lidera i članova Štrajkačkog odbora podnelo tužbu zbog „ometanja poseda“. Ipak, Ušćani su uspeli da spreče angažovane „štrajkbrehere“ da zauzmu njihova radna mesta.
Inspekcija rada, naime, naložila je poslovodstvu „Ekonoma“ da obustavi dalje angažovanje radnika beogradske firme „ARC monte“ koji su nameravali da obnove prekinutu proizvodnju. Osim toga, inspekcija je „dozvolila“ štrajkačima da uđu u fabrički krug koji je za njih, po nalogu poslovodstva, bio nepristupačan. Pošto im to nije omogućeno, oni su, na svoju ruku, kapiju zaključali sa spoljne strane i tako u potpunosti blokirali fabriku.
Ušćanski radnici, inače, od slovenačkog poslodavca zahtevaju da poveća cenu radnog časa za 46 odsto, isplati im regres u visini prosečne srpske zarade i povuče rešenje o otpuštanju desetak majstora. Slovenci su, međutim, ponudili povećanje za svega 12,2 odsto i regres od 9.000 dinara. Pošto pregovori nisu urodili plodom, vođama Štrajkačkog odbora zabranjen je ulazak u fabrički krug. Krajem minule nedelje, „nesporazumi“ su prerasli u otvoreni sukob.
- Obratili smo se nadležnim institucijama koje su dužne da zaštite imovinu fabrike, policiji, Ministarstvu za rad i socijalna pitanja i Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj, jer se iz ovoga nekako mora izaći – kaže Zoran Urošević, direktor „Ekonoma“.
Čelnicima Štrajkačkog odbora i pobunjenim radnicima nije, međutim, jasno šta rukovodstvo „hoće“, ali najavljuju da će biti istrajni u ostvarivanju svojih zahteva.
- Direktor Urošević kaže da hoće da razgovara, ali ne sa članovima Štrajkačkog odbora koji su legalno izabrani. On, praktično, želi da sam odabere s kim će sesti za pregovarački sto. Pominje pregovarače iz reprezentativnih sindikata kao da ne zna da se radi o jednim te istim ljudima, odnosno nama kojima je zabranio ulazak u fabrički krug – začuđen je Dušan Gajović, predsednik Štrajkačkog odbora.
Urošević potvrđuje da sa Štrajkačkim odborom ne želi da kontaktira, već zahteva da se to telo preimenuje u Odbor za pregovore.
Ekspresno
Dušan Gajović, Dragoš Bojanić, Radovan Lekić, Slobodan Tošić i Slaviša Vučković, predsednik i članovi Štrajkačkog odbora „Ekonoma“ na optuženičku klupu sešće već sutra. Zbog „ometanja poseda“ odgovaraće i štrajkači Srećko Božić, LJubomir Stefanović, Radojica Bažalac i Staniša Veselinović.
„Moram da radim“
- Većina mojih kolega štrajkuje, ja moram da radim. Kuća mi je puna bolesti, treba kupovati lekove, overavati zdravstvenu knjižicu. U dogovoru s porodicom, odlučio sam da se ne pridružim štrajkačima – ispričao nam je Branko Košanin, bravar.
ŠABAC, NIŠ, KRAGUJEVAC, KRALJEVO, SMEDEREVO, ĆUPRIJA – Pred početak letnje sezone najveći deo obala reka koje protiču kroz gradove u Srbiji je neuređen, kao i prethodnih godina. U nekim rekama na gradskom području je čak i zabranjeno kupanje zbog zagađenja. Građani su nezadovoljni takvom situacijom, posebno oni koji celo leto provode u gradu, a nemaju gde ili ne smeju da se kupaju u najbližoj reci.
Uređene plaže i zabavni i sportski program tokom leta jedino ima Šabac. Gradovi u Pomoravlju, i pored toga što Velika Morava protiče u blizini gradskih jezgara, nemaju uređene gradske plaže, kao ni u Nišu, ali ni u Smederevu, iako leži na dvadesetak kilometara dunavske obale. Kragujevac nema nijednu reku u kojoj bi njeni žitelji tokom leta mogli da se rashlade. Obale Lepenice su uređene, ali je reka plitka i zagađena, pa je i u donjem toku kupanje zabranjeno. U centru Kraljeva, gradu koji leži na tri reke, ima svega tri stotine metara delimično uređene plaže na Ibru.
Smederevci se leti kupaju na sopstevni rizik u Šalinovačkom jezeru koje je godinama zapušteno. Čak ni česte nesreće i davljenja kupača nisu sprečili građane, pogotovo mlade, da osveženje potraže u jezeru.
Izletište na Dunavu „Jugovo“, gde se svakog leta okupljalo na hiljade ljudi, već godinama, kao deo Stečajne mase „Sartida“, propada. Ove godine, ipak, novi vlasnik „Jugova“ firma „Zodufin“ rešila je da uredi ovaj deo dunavske obale, ali plan za izgradnju akvaparka, hotela i drugih sadržaja moraće da sačeka zbog sukoba vlasnika i grada. Ipak, kupalište Jugovo biće donekle uređeno. Trava je pokošena, smeće izneto, tuševi popravljeni i popločani. Ipak, dva flosa koja su ovde služila kupačima odneta su, pa je prilaz vodi nepristupačan. Smederevci koji imaju čamce i ovog leta najradije će odlaziti na suprotnu stranu Dunava, u neki od rukavaca i ada. Najposećenija je Žarkovačka ada sa divljom peščanom plažom, gde je kupanje rizično.
U pomoravskim opštinama ne postoje planovi niti projekti za izgradnju i formiranje gradskih plaža na Velikoj Moravi. Tehnički direktor ćuprijske Direkcije za izgradnju Vladimir Marjanović kaže da je taj grad nekada imao plažu na Velikoj Moravi, ali da je uništena regulacijom reke.
- Bez pomoći JP „Srbija vode“ ne možemo da izgradimo gradsku plažu, jer su potrebna velika sredstva za umirenje toka reke – ističe Marjanović.
Prema rečima Dejana Todorovića, pomoćnika direktora SC „Mladost“, u Kragujevcu plaža na jezeru u Šumaricama je proširena za 350 metara i moći će da primi oko 15.000 kupača.
Kupanja na rekama nema.
Plaža u centru Kraljeva je prošle godine dobila dva nova tuša, koji su se ubrzo našli na meti vandala, kao i ostala oprema i dečja igrališta. Jedini bazen u gradu, koji se nalazi na gradskom keju, tako će, po svemu sudeći, i ove godine biti prebukiran.
- Plaža ni približno nije uređena kako to zaslužuje grad ove veličine. Iako ima rampa, često se pod tuševima mogu videti parkirani automobili, sam prostor pored reke je neuređen – kaže Kraljevčanin Milan Mišić.
Plaža su se u predizbornoj kampanji setile gotovo sve stranke, a neki su i konferencije za novinare pravili baš na mestima gde se rado okupljaju Kraljevčani. U međuvremenu, kupališta uređuju entuzijasti sredstvima iz svog džepa, a popularno kupalište nazvano „Siđi do reke“ još čeka opštinu da uredi pristupni put. Plažu na Moravi kod miločajskog mosta održavaju privatni ugostitelji. Gotovo ceo tok reke Ribnice pretvoren je u mini kupališta koja održvaju grupe zaljubljenika u reku. Nedostaje zabave. Nema klupa, stolica, ležaljki.
U opštini Niška banja planiraju da naredne godine počne izgradnja kupališno-rekreativnog kompleksa „Ada Ženeva“, sa akva parkom i nizom pratećih sportskih terena i objekata.
Nišlije na svoju odgovornost koriste nekoliko lokacija za rashlađivanje u Nišavi, na Đačkom ostrvu, kao i na potezu od Niške banje do sela Prosek.
Lekari Instituta za javno zdravlje u Nišu na osnovu ranijeg iskustva ističu da Nišava nije preporučljiva za kupanje, mada ne raspolažu aktuelnim podacima o bakteriološkoj ispravnosti nišavske vode.
Na obalama Nišave, koja se proteže od centra grada dalje pored najmnogoljudnijeg dela grada, Bulevara Nemanjića, sa više od 70.000 žitelja, opština Medijana je uredila staze za rekreaciju, napravila sportske terene i postavila sprave za rekreaciju.
Šabac je još 1830. godine imao pristanište odakle su liferovani za evropske gradove drvena građa, pšenica, voće, svinje. Početkom 20. veka, nekoliko kilometara od starog, niklo je, iz trgovačkog inata Jove Ukropine, još jedno pristanište. A onda je Sava, starija od Dunava, koja je Šabac učinila drugom kapijom Balkana, pala u zaborav. Sada su mladi Šapčani, zajedno sa letnjom festivalskom muzikom, okupirali staru tvrđavu, plažu Stari grad, razleteli su se kajaci sa svetskim šampionima. Ovde se održava međunarodni FINA Kup maraton Jarak-Šabac, međunarodna kajak regata, kao i mnogi koncerti i pozorišne predstave u organizaciji Šabačkog letnjeg festivala. Plaža je očišćena i uređena, obala prilagođena deci i rekreativcima, a tvrđava počela da se restaurira. Iduće godine se na ovom prostoru planira gradnja trodelnog bazena koji će raditi tokom cele godine. Što iz evropske kase, što iz NIP-a, ove godine obezbeđen je novac za pročišćavanje plovnog puta od Beograda do buduće luke kraj slobodne zone. A kad Šabac ponovo bude lučki grad, obezbediće se još brži ekonomski razvoj, jer prema procenama stručnjaka, luka bi mogla da prihoduje skoro kao cela privreda Šapca.
Beograd – Vlada Srbije je donela odluku da formira radnu grupu koja će sledeće nedelje posetiti fabriku Magnohrom u Kraljevu.
Ministar finansija Mirko Cvetković kaže da bi ta grupa trebalo da se na licu mesta informiše o problemima u privatizaciji tog preduzeća. On je rekao i da do održavanja sednice Vlade nije bila pripremljena informacija o zahtevu radnika Magnohroma da im se isplate zaostale zarade, tako da je doneta samo odluka o formiranju radne grupe.
U radnoj grupi biće potpredsednik Vlade Božidar Đelić i predstavnici ministarstava ekonomije, rada, finansija, infrastrukture kao i savetnik premijera Slobadan Lalović, naveo je Cvetković.
Više od hiljadu radnika Magnohroma protestovalo je 1. aprila ispred Vlade Srbije zbog propalog pokušaja privatizacije te firme. Oni su tražili da razgovaraju sa premijerom, vicepremijerom ili resornim ministrima o zaostalim zaradama, pošto nije uspeo pokušaj privatizacije Magnohroma od strane britanske firme "Global stil".
Radnici su u toku tog dana postigli dogovor sa predstavnicima Vlade da se zaposlenima u toj firmi na ime neizmerenih zarada isplati 450 miliona dinara u tri rate kao i da se ta odluka potvrdi na sednici Vlade Srbije.
KRALJEVO – Opštinski javni pravobranilac Mila Šćepović bila je zapanjena kada je, pre koji dan, dobila poziv da dođe u zgradu lokalne policije, gde je saslušana na navode krivične prijave izvesne Elze iz Danske koja je sumnjiči da se zalaže „za spaljivanje u pećima živih pasa lutalica“. Još kad je saznala da se o ovome naširoko, u više navrata, govorilo i u programima svetskih TV mreža Bi-Bi-Si i Si-En-En, „smučilo joj se“, pa je presavila tabak i protiv majke i ćerke Jelene i Jovanke Petrović iz kraljevačkog Društva za zaštitu životinja podnela tužbe za klevetu. Ustanovila je, naime, da su ove dve sugrađanke poslale imejlove kompromitujuće sadržine na tridesetak adresa u svetu.
Reagovala su brojna evropska i domaća udruženja ljubitelja pasa, a Alijansa za prava životinja zvanično je od državne Uprave za veterinu zatražila da „pomogne kako bi bila obuzdana gospođa Šćepović…“ Na adresu Sanje Ćelebičanin, načelnika Veterinarske inspekcije Uprave za veterinu, sličan zahtev stigao je od francuskog Udruženja „Laki kesar“. Bolećiva Dankinja podnela je i krivičnu prijavu.
- Diplomatskim putem prijava je prosleđena republičkom, a zatim opštinskom tužilaštvu. Ono je naložilo policiji da obavi predistražne radnje i ja sam se, tako, ni kriva ni dužna, obrela u policiji. Niti sam ikad izjavila takvu gnusobu, niti imam ikakve nadležnosti u pogledu zbrinjavanja pasa lutalica. Zamislite samo kako se oseća čovek koga opanjkavaju najuticajnije svetske televizijske mreže. Pa, neće tako moći – ogorčena je Mila Šćepović.
U kraljevačkom Udruženju ne spore da su u januaru ove godine elektronsku poštu poslali na više desetina adresa, jer su, kako su novinarima rekli, od „pouzdanog izvora“ doznali da se Ščepovićeva „zalaže za spaljivanje živih pasa lutalica“. Dojavljivač se, kažu, kasnije povukao i predomislio, a oni su bili prinuđeni da svoju informaciju demantuju u emisijama čuvenih TV mreža.
U Republičkoj veterinarskoj inspekciji kažu da se prema psima lutalicama u Kraljevu postupa po zakonu i da su u kraljevačkom Udruženju za zaštitu životinja „malo preterali“. Sličnu izjavu dao je Milan Tufegdžić, direktor kraljevačke „Čistoće“, koja je zadužena za uklanjanje napuštenih životinja sa ulica.
- U Kraljevu je pre godinu dana, po svetskim standardima, sagrađen azil za pse i mačke. Izuzetno humano se postupa s napuštenim životinjama. NJegova izgradnja i opremanje koštalo je našu opštinu desetak miliona dinara. Znam gospođu Šćepović, to zašta je sumnjiče čista je glupost. Ona nema nikakve ingerencije nad azilom – tvrdi Tufegdžić.
Zanimljivo je da je Mila Šćepović od Jelene Petrović, koju sada tuži zbog klevete, pre tri-četiri godine kupila stan u Ulici vojvode Stepe. „Nikakvih nesporazuma među nama tada nije bilo. Sve je urađeno po zakonu i kako smo se dogovorile. Ne znam šta je Petrovićevoj trebalo da me ovako kleveta“, pita se Mila Šćepović.
Kraljevo – Na sličan način poput nedavne afere o navodno užasnim uslovima u dečijim domovima u Srbiji, odjeknula je i „optužba u jednom pismu”, upućenom elektronskom poštom na više domaćih i inostranih adresa. U pismu se tvrdi da je „Mila Šćepović iz Kraljeva preporučila da se svi psi puste iz skloništa u Kraljevu i ubiju tako što će ih žive spaliti u pećima”. Na takvu „preporuku”, dabome, reagovala je odmah Alijansa za prava životinja, zatim brojna udruženja za zaštitu pasa ali i neke vodeće svetske TV mreže, poputBi-Bi-Sija, Si-En-Ena…
Alijansa je od Ministarstva za poljoprivredu, odnosno Uprave za veterinu zatražila da „pomognu kako bi se pomenuta gospođa Šćepović obuzdala u insistiranju na spaljivanju pasa”. Sličan zahtev uputilo je udruženje ,,Laki kesar” iz Francuske na adresu Sanje Čelebićanin, načelnika Republičke veterinarske inspekcije, a izvesna Elza iz Danske podnela je krivičnu prijavu protiv Mile Šćepović, na koju je, posredstvom diplomatskih institucija, najpre reagovalo republičko a zatim i opštinsko tužilaštvo. I, bez obzira na to što je nadležna inspekcija utvrdila da je u Kraljevu u pogledu zbrinjavanja pasa sve legalno i u najboljem redu, „osumnjičena” je krajem prošlog meseca, u okviru policijskih predistražnih radnji, saslušana u gradskoj policijskoj upravi. Onda je, ne čekajući epilog te „istrage”, i sama presavila tabak i Opštinskom sudu u Kraljevu podnela privatnu tužbu za klevetu.
Tužila je Jovanku Petrović, predsednika kraljevačkog udruženja za zaštitu životinja, a i Jelenu Petrović, člana tog udruženja sa čijeg je kompjutera pismo sa spornim sadržajem upućeno. Naime, Mila Šćepović, kako je i u tužbi objasnila, nema baš nikakvog uticaja na način zbrinjavanja pasa lutalica u Kraljevu a nije ni, kako se u verziji na engleskom jeziku u pismu tvrdi, „autoritet u gradu Kraljevu”. Ona je, zapravo, opštinski pravobranilac i sa napuštenim psima ima posla utoliko što opštinu zastupa u tužbama koje građani kao oštećeni podnose posle ujeda koje od pasa lutalica pretrpe na ulici. Takvih tužbi je protekle godine bilo 233, oštećeni potražuju oko 30 miliona dinara, i to je sve veći teret za opštinski budžet.
– Nisam, dakle, ni član ovdašnjeg Štaba za zbrinjavanje pasa lutalica – kaže za „Politiku” Mila Šćepović – i, zaista, na to nemam uticaja. Taman posla da sam se za tako nešto zalagala na nekom ročištu…
Da priča o tako nehumanom planu prema psima bude još neverovatnija, Šćepovićeva nas podseća da je u Kraljevu sagrađen jedan od prvih azila za pse u unutrašnjosti Srbije i sada je smešteno oko 120 životinja. Ima ih, doduše, još na ulicama ali vlast postupa humano koliko može i ovih dana je baš u toku takozvano mikročipovanje pasa kako bi se ubuduće lakše prepoznavali neodgovorni vlasnici. Mnogi su, dakle, iznenađeni otkud onda takve, reklo bi se, i zlonamerne tvrdnje.
– Tačno je, ja sam još sredinom januara – kaže za naš list Jovanka Petrović – napisala to pismo, pošto sam doznala za takva zalaganja od „pouzdanog” izvora koji se, istina, posle predomislio. No, to sam u razgovoru sa predstavnicima svih pa i inostranih TV mreža, čiji su novinari takoreći već bili uvereni da se tako nešto i dogodilo, uspela da demantujem. Mislim da se situacija oko toga smirila…
Tako, za sve je izgleda kriva „nesmotrenost” predsednice kraljevačkog udruženja koja takav odjek, po svemu sudeći, ni sama nije očekivala. Tome su, svakako, pomogle i odavno dobro utemeljene predrasude „demokratskog sveta” o našoj zemlji.
