Odlike
Kraljevački zemljotres 2010. godine bio je zemljotres magnitude 5,3 ili 5,4 koji se dogodio na oko 10 kilometara severoistočno od Kraljeva, 3. novembra 2010. godine, u 01:56:56 časova po lokalnom vremenu. Epicentar zemljotresa bio je na oko 10 kilometara dubine.
Prema saopštenju Evropskog centra, u periodu između 02:11 i 02:45 časova dogodila su se dva manja potresa magnitude oko 2,2 stepena Rihterove skale. Oko 09:25 časova po lokalnom vremenu dogodio se još jedan jači potres, kao posledica smirivanja tla.
U zemljotresu je poginulo dvoje ljudi, oko 180 je zadobilo lakše telesne povrede, a izazvana je i velika materijalna šteta. Neki vid oštećenja je pretrpelo oko 16 hiljada kuća, 8.500 stanova, 33 škole i nekoliko stotina privrednih objekata. Posledice zemljotresa osetilo je oko 80 hiljada ljudi. Samo na individualnim stambenim objektima materijalna šteta je procenjena na oko 2,5 milijarde dinara.
Intenzitet potresa u epicentralnoj oblasti određuje se prema MSK-64 skali (Merkalijevoj skali), koja ima 12 stepeni. Zemljotres kod Kraljeva imao je intenzitet od oko 7-8 stepeni, što odgovara ubrzanju seizmičkih talasa od 250-500 mm/s. Za uslove u Srbiji i na Balkanu, ovakav zemljotres se smatra veoma snažnim, dok je u svetskim razmerama njegova jačina srednjeg intenziteta. Srbija se nalazi u severnoj perifernoj oblasti Mediterana, koja spada u seizmički aktivnije prostore. Prema Jelenku Mihailoviću, prvom srpskom seizmologu, kraljevački zemljotres lociran je otprilike na granici Dinarske i Savske seizmičke regije. Od trenutka najjačeg udara region Kraljeva pogodilo je preko 650 zemljotresa slabije magnitude u rasponu 1.5 do 2.5 stepena Rihterove skale, što je direktna posledica smirivanja tla. Epicentar potresa kod Kraljeva bio je na oko 10 kilometara dubine, što ga na osnovu klasifikacije ubraja u veoma plitke zemljotrese.
Posledice
Od zemljotresa je u selu Grdica kod Kraljeva poginuo jedan bračni par, kada je na njih pala betonska ploča kuće u kojoj su živeli. Epicentar zemljotresa bio u selima Vitanovac, Vitkovac i Stubal, na putu Kraljevo – Kragujevac.
Intenzitet ovog zemljotresa u epicentralnoj oblasti, u prečniku od 20 kilometara u odnosu na epicentar, procenjen je na 7 stepeni po MSK-64 skali (Merkalijevoj skali). Posle glavnog udara, dešavalo se po desetak naknadnih potresa za pola sata, od kojih je najjači, u 03:45 sati imao magnitudu 3,2 stepena. U noći između 03. i 04. novembra 2010. godine region Kraljeva pogodila su dva slabija potresa magnitude 2.0 stepena Rihterove skale u 05:59 časova, čiji je epicentrom bio na dubini od 3 km i magnitude 2.9 stepena Rihterove u 06:12 časova, sa epicentrom na dubini od 15 kilometara. Pre njih zabeleženo je još pet slabijih potresa magnitude 2.0-2.3 stepeni Rihterove skale.
Kasno uveče 04. novembra 2010. u 22:09 časova 8 kilometara severozapadno od Kraljeva, u blizini Lađevaca, dogodio se još jedan jak potres magnitude 3.9, na dubini od oko 2 kilometra. U isto vreme Evro-mediteranski seizmološki centar objavio je da je magnituda potresa bila 4.4 stepena Rihterove skale.
Šteta
U gradu nije bilo grejanja i delimično struje, voda se nije preporučivala za piće, porodilište je bilo poplavljeno, a u Kliničkom centru „Studenica“ nisu radile operacione sale, dok su u prodavnicama popadali rafovi i police, pa je snabdevanje građana bilo otežano.
Usled potresa, mobilna telefonija u Kraljevu je bila u prekidu, a proglašeno je i vanredno stanje. Bilo je otežano snabdevanje električnom energijom.
U selu Vitanovac prema svedočenju meštana za vreme potresa bilo je skoro nemoguće održati se na nogama, širio se koncentrični huk i zavladala je panika. Stradalo je oko 70% objekata od ukupno 850 domaćinstava. U Mataruškoj Banji nekoliko kuća je oštećeno i napuklo. U Kraljevu su ulice bile prekrivene komadima stakla, betona i maltera. Neki vid oštećenja je pretrpelo oko 16 hiljada kuća, 8.500 stanova, 33 škole i nekoliko stotina privrednih objekata. Stradalo je 450 od ukupno 650 trafo stanica. U isto vreme oštećenja su pretrpeli manastiri u okolini Kraljeva među kojima i Žiča i Sopoćani. Na manastiru Žiča je napukao severni zid.
Najveću štetu pretrpelo je naselje Grdica, gde je usled pada betonske ploče poginuo bračni par. U Beogradu nije bilo oštećenja ali je u naselju Voždovac jedna osoba u panici iskočila kroz prozor i povredila kičmu. Zemljotres se osetio širom Srbije u Novom Sadu, Nišu, Jagodini, Smederevu, Čačku, Novom Pazaru, Pirotu, Bujanovcu i drugim mestima. Zemljotres je izazvao štetu u selima u okolini Belogradčika u Bugarskoj. Na osnovu navoda svedoka, značajni potresi izazvani ovim trusom osetili su se i u Sarajevu i Tuzli, kao i u Rumuniji.
Komisija kriznog štaba u Kraljevu, u prvi mah je procenila da je oko 5.000 objekata oštećeno, od čega je 564 proglašeno neupotrebljivim za život. U Mrčajevcima kod Čačka, jedna starija osoba preminula je usled straha od zemljotresa.
Nakon potresa u noći između 4. i 5. novembra nekoliko ljudi je lakše povređeno, a veće materijalne štete nije bilo. Već oštećeni objekti su dodatno izgubili na stabilnosti. Većina građana Kraljeva i okoline noć je provela kod prijatelja i na ulici u strahu od ponovnih trusova.
